Идејно архитектонско-урбанистичко решење Патријаршијског двора на Врачару у Београду
Реч о идеји и месту
Зграда Патријаршије је планирана на црквеном земљишту уз Крушедолску улицу и део је комплекса зграда Српске православне цркве који са Храмом Светог Саве, малом црквом Светог Саве и изграђеним Парохијским домом, чине северну и источну фасаду Светосавског трга.
Изградњом зграде Патријаршије на овом месту биће завршен и уобличен у садржајном и урбанистичком смислу простор на Варачару који је недвосмислено средиште духовности и културе народа. Такву улогу овом простору није доделила људска одлука, већ историјски догађаји који су обележили место. Наше делање у садашњости је наставак давно започетог рада и извршење свевишње промисли, али и чин утирања пута за будућност и опстанак.
На овом месту, око Светосавског трга окупљене су институције од највишег народног интереса, Храм Светог Саве, Народна библиотека и Патријаршија. Настале у различитим временима, обликоване у датом историјском тренутку, те зграде не могу бити само предмет уобичајене дискусије о архитектонској форми и изгледу. Све заједно, на једном месту треба да буду потврда о напору да се искаже и очува суштина идеје о трајању и постојању вере и наде.
Зграда Патријаршије са Народном библиотеком, малом црквом Светог Саве и Парохијским домом омеђује велики градски трг који смо изградили, где Храм Светог Саве, у прочељу трга, бива у средишту доживљаја. Зато је Архитекта зграду Патријаршије замислио као део целине, једноставну, обликовану мирном али снажном формом у светлом и белом камену и без наглашене пластике и сувишних детаља.
Архитектура зграде Патријаршије
Зграда Патријаршије је двор. Значај и суштина садржаја зграде Патријаршијског двора Архитекта је исказао основном сведеном формом палате. Архитектонски израз је у домену савремене, прочишћене и снажне форме, што треба да сведочи о значају институције, намени и садржају зграде и да одреди њен идентитет. Корпус зграде је компактан, окренут својој унутарњој суштини и садржају и одвојен од спољашњег света масивним фасадним зидом.
Зграда Патријаршијског двора је градска палата, наглашено је прочеље ка Булевару Ослобођења које не ускраћује визуре ка Храму, наглашен је свечани, главни улаз у зграду и висока купола Придворног храма у средишту зграде. Светла и бела боја камена на фасади зграде Патријаршије усклађује њен лик са Храмом и Парохијским домом и јасно опредељује припадност зграде комплексу Српске православне цркве.
Форма зграде је осмишљена у складу са њеном наменом, на прочељу ка Булевару Ослобођења груписани су садржаји који чине суштину Патријаршијског двора - Престона дворана, Саборна сала, Патријархов кабинет, Велики црквени суд. Могуће је корпус зграде, са закошеним странама ка тргу и Крушедолској улици и наглашеним прочељем, разумети као метафору брода где су на прамцу садржаји који подразумевају, опет као метафора, поглед унапред, ка будућности и послање поруке коју Српска православна црква већ вековима шаље.
Циљ Архитекте је да оствари хармоничну, садржајну, просторну и ликовну комуникацију са окружењем, околним градским просторима, Храмом Светог Саве, Народном библиотеком и Парохијским домом. Зграда Патријаршије је део целине, учествује у укупном просторном догађају на врху Врачара, задржавајући свој сопствени лик и идентитет.
Корпус зграде је ослобођен сувишне пластике, фасадни зид је масиван са смањеним, правилним отворима, на којој доминира наглашен портал са свечаним улазом ка Светосавском тргу. Зид ниче из тла, наглашена сокла је основа, а фасадни зид се завршава у снажно наглашеном косом венцу.
Кров је истакнут, нагнут је ка споља и видљив са трга, чиме се лик зграде уклапа у околне зграде на којима је кров важан део архитектуре. Прочеље зграде ка Булевару Ослобођења је правоугаоног облика, усаглашено са основном формом зграде и околином, те заједно са Народном библиотеком наглашава значај зграде у комплексу Светосавског трга.
Организација простора и садржаја у згради
Патријаршијски двор има пет нивоа. Изнад земље су три: приземље и два спрата; сутерен је делимично укопан, испод терена је подрум.
Зграда је заснована на тробродној основи. Тробродна основа је консеквентно спроведена и на нивоу приземља, свечана трпезарија је у средишту зграде са обостраним ходницима, па је комуникација између свих садржаја у згради олакшана.
Зграда има два улаза. Главни улаз је са Светосавског трга из правца споменика вожду Карађорђу. Службени улаз је из Крушедолске улице, поред кога је и колски улаз у сутерен и подрум.
Приступ згради испред главног улаза је проширен мањим тргом на коме је могуће окупљање и који повезује улаз са главном стазом на тргу па је комуникација Патријаршијског двора и Храма јасна и неометана.
Пројектована су два степеништа са лифтовима на два краја зграде повезана међусобно са два ходника.
Преобликован је свечани хол, главно, свечано трокрако степениште кроз све етаже је уз фасаду према Крушедолској улици, чиме су садржаји у приземљу и на првом спрату повезани јасно наглашеним путевима а холу је дат лик посебно свечаног простора. Отвори у таваницама, све до кровне лантерне, обезбеђују и визуелну комуникацију кроз просторе и повезују Престону дворану, Придворну капелу и Саборну дворану. Лифт уз свечано степениште је позициониран са стране, ненаметљиво у складу са својом функцијом као и улаз у степенишни простор ка сутерену.
Службено степениште је окренуто ка бочној фасади чиме је проширен простор улаза, а побољшане су и везе са другим просторима у згради.
Садржаји у згради су организовани у две основне групе. Око Свечаног хола и главног улаза груписане су просторије које су намењене јавној служби и у којима је повећана комуникација са јавношћу, присуство посетилаца и гостију са стране. Око степеништа уз службени улаз на другој страни зграде организоване су радне просторије патријаршиских служби.
Око Свечаног хола груписане су простори за Престону дворану, салоне, литургијску, свечану трпезарију у приземљу и Саборну дворану, Придворну капелу, Патријархов радни кабинет и Салу Великог црквеног суда на првом спрату. Повезани свечаним трокраким степеништем а и визуелно преко отвора у таваницама, главни дворски простори су обједињени и функционално јасно одређени.
У сутерену су две групе просторија. Уз главно степениште је Велики црквени архив, Архив црквеног суда, радионице, пратеће службе за одржавање зграде и тоалет и гардероба, који служе јавним просторијама у приземљу. Други део сутерена уз службени и колски улаз је намењен техничким просторима, кухињи са лифтовима до трпезарија у приземљу и другом спрату, евакуацији смећа и делу гараже. Трафо станица, топлотна подстаница и дизел агрегат су отворени на двориште ка Парохијском дому. У двориште је могућ директан колски приступ са рампе Парохијског дома.
Материјализација фасаде зграде
Фасада је обложена плочама од светлог и белог природног камена. Камене плоче су дебљине 3 до 5 цм и предвиђене су три основне структуре завршне обраде камене површине. Грубо, рустично клесање камена у подножију зграде, изражена зрнаста површина и полирана површина камена на вишим деловима фасаде.
Наглашени су масиви око отвора, прозора и врата као и масиви орапављене површине у сокли са видљивим фугама. Фуге на равним, полираним плочама фасадног зида су ненаглашене и учествују у лику фасаде као секундарни детаљ. Коси кровни венац је од монолитних, камених масива са рапавом површином. Портал око главног свечаног улаза и стубови у прозорским отворима у приземљу су у камену друге, тамније боје.
Архитекта Ђорђе Бобић