Публикације

12. март, 2007. године
„ВЕСТИ“
из Франкфурта, новинарка Радмила Лончар

РАДОВИ У ХРАМУ У БЕОГРАДУ БЕЗ ПРЕСТАНКА
СВЕТИ САВА ОД ЗЛАТА

Храм светог Саве у Београду требало би да потпуно буде завршен до 2016. године. Послови у ентеријеру ове заветне светиње целокупног српског народа обављају се очекиваним темпом. Главни простор, од пода до висине 8 метара, обложен је каменом у два тона, тамноцрвено и тамнозелено, а изнад те висине зидови треба да буду у мозаику на површини од 15.000 квадратних метара. Предвиђено је да се у главној куполи налази огроман мозаик Христа Пантократора.

„Целокупан живопис ће бити у византијском стилу, од златних плочица и ломљеног камена са нешто керамике и стакла. Пошто камен треба да буде врло различитих боја долазиће из целог света: Индије, Јужне Америке, Кине, Јужне Африке, Грчке, Италије итд. А златне плочице израђиваће се тако што се између две танке стаклене фолије стави злато у праху, затим се загреје на високој температури да се све стопи и кад се охлади чекићем се разбија у плочице неједнаких димензија“, објашњава проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Светосавског храма.

„Иконографска диспозиција, наставља Драгомир Ацовић главни архитекта ентеријера, „завршена је за цео простор брода цркве, од пода до куполе. Сада предстоји комисијска расправа о иконографском програму за припрате и куле, а потом и за крипту. Одобрена је такође иконографска диспозиција мозаика на фасади као и тематски програм за бронзане рељефе којима ће бити обложена врата. У току су провере и процене предлога за спољно осветљење храма које је ушло у овогодишњи програм радова и фиинансира их град Београд“, набраја Ацовић.

Садржај рељефа, за вајаре иначе веома изазовног посла, иконографски је познат и одговара канонима. На западном порталу, на средњим вратима биће сцена из Христовог живота, на левим вратима из житија Светог Саве, а на десним из житија светог Симеона Мироточивог (Стевана Немање). Северни портал биће посвећен темама из Старог завета, а јужни црквеним учитељима. Када је реч о мозаицима постоји предлог да се ликовне представе на њима групишу у четири категорије, у зависности од димензија, положаја и сложености.

„Прве две групе чине композиције које су толико монументалне и имају тако важно место да ће оне дефинисати утисак о унутрашњости храма, па ће за њихово ликовно решење бити расписан међународни конкурс. У трећој су композиције које не утичу на укупан утисак јер се налазе у просторијама које су саме за себе целина и ту ће бити расписан национални конкурс, док су у четвртој категорији такве композиције, медаљони, натписи итд. за које сматрамо да не треба ићи на конкурс пошто постоје веома добри уметници који то могу да одраде. Наравно, све ово је само оквирни предлог, кончану реч ће дати синодска комисија. Радови ће почети кад Комисија Светог синода Српске православне цркве одобри најбоља ликовна решења и пошто се заврши конкурс који тек треба да буде расписан“, каже Ацовић.

Чак и да је конкурс у току, до почетка радова треба година дана. Мада уметници тврде да је потребно око 40 година, предвиђено је да екипа од 60 уметника и 30 асистената комплетан посао на мозаицима заврши за осам година.

Прима 10.000 верника
Површина храма је 3.500 квадратних метара у приземљу, уз додатних 1.500 квм на три галерије на првом нивоу. Постоји још и галерија од 120 квм на другом нивоу, на коме се налази и спољни видиковац који се простире око целе куполе. Храм се у правцу исток-запад протеже 91 м, а у правцу север-југ 81 м. Куполе су украшене са 18 позлаћених крстова у три величине, док се у звоницима налази 49 звона. Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију стаје 800 хориста. Испод пода храма је изграђена ризница и крипта, укупне површине око 1.800 квм. Храм је обложен белим мермером и гранитом.

Симбол Београда
Светосавски храм је највећа православна светиња која је тренутно у употреби на свету. Подигнут је на Врачарском платоу, месту на коме се мисли да је Синан-паша 1595. године спалио мошти Светог Саве. Изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока 44 метара. Висина врха куполе је 70 м, док је главни позлаћени крст висок још 12 м, што чину укупну висину од 82 м. Храм заузима истакнуто место на београдском хоризонту и видљив је са свих прилаза Београду.

Три цркве под кровом
Под кровом Храма постоје три цркве: велика саборна посвећена светом Сави, у крипти је Црква светог кнеза Лазара, а на галерији параклис који још није званично добио посвету, али постоји предлог да буде посвећен светима Ермилу и Стратонику, првим београдским хришћанским мученицима.


  назад
врх стране