Хронологија догађаја 2006. године


Београд, 26.7.2006. год.
Национални инвестициони план помаже градњу Храма Св. Саве


Потписивањем протокола о спровођењу Националног инвестиционог плана у Београду, од стране градоначелника Града Београда г. Ненада Богдановића и министра финансија Владе Србије г. Млађана Динкића, започета је акција за помоћ изградњи светосавског Храма.

Од марта 2004. године, до данас, ово је једина, директна, помоћ Храму Светог Саве од стране Владе Србије, и то у озносу од 1.039.000 евра. Ова средства омогућиће наставак радова у ентеријеру Храма, односно око 40% радова, планираних за наредних годину дана.

Обележавање Дана када су спаљене моштију Светог Саве на Врачару је до 1894. било спорадично, а од 1895. се у српском народу традиционално прославља сваке године. Прошле године је уприличена 110-та традиционална прослава овог дана.

Од наставка градње Храма Св. Саве и реоснивања Друштва за подизање Храма Св. Саве на Врачару, 2001. године, Град Београд активно учествује у свим сегментима његове градње. Највећи значај и помоћ Град је пружио у изградњи светосавског платоа, уређењу околних улица, итд.


Београд, 28.07.2006. год.
Главни градски архитекта Ђорђе Бобић
О Храму Св. Саве, уређењу улица и објеката око Храма за које је задужен Град Београд


Године 2001. је Зоран Ђинђић покренуо кампању да се коначно приступи довршетку Храма, захваљујући пре свега протонеимару Храма проф. Војиславу Миловановићу и Друштву за подизање Храма.

Огроман посао у самом Храму је завршен – завршен је Храм споља. Сада се ради ентеријер. У том периоду (2002–2003) смо (Град Београд) завршили уређење Светосавског трга и највећи део порте око Храма. То практично значи од Катанићеве улице, коју смо реконструисали до библиотеке, тј. до Скерлићеве – цео тај део Трга је готов, што сви имају прилику и да виде.

Огроман посао у самом Храму је завршен – завршен је Храм споља. Сада се ради ентеријер. У том периоду (2002–2003) смо (Град Београд) завршили уређење Светосавског трга и највећи део порте око Храма. То практично значи од Катанићеве улице, коју смо реконструисали до библиотеке, тј. до Скерлићеве – цео тај део Трга је готов, што сви имају прилику и да виде.

Да би се цео простор око Храма уредио остале су две ствари. Највећи проблем је источно, иза Храма, иза олтара – ту порта није завршена. Предвиђено је да се Улица Боре Станковића помери даље од Храма, како би се обезбедио простор за кружну порту – опход. Ту препрека није био новац, није био пројекат, све је то спремно, али су настали неки чудни проблеми у вези са имовином. Иза Храма постоји један мали привремени тржни или већ какав центар, коме је дозвола истекла пре више година. Некаквим правним смицалицама уз недовољну сарадњу Општине Врачар, а то јој је надлежност, то се стално одлагало и практично нисмо могли да приступимо градњи. Такође, ту постоји комплекс чији је корисник Завод за трансфузију, али они нису проблем зато што су државна установа и то ће се решити лакше. Проблем до сада није могао да буде решен.

Дошао је нови председник Општине Врачар који је написао да је решио да предузме енергичне кораке. То неће ићи брзином којом бих ја желео, зато што постоји законска процедура, која је могла раније да буде урађена, али није. Тек је практично сад, прошлог месеца, откако је он ступио на дужност, покренута је енергична акција и надам се да ћемо ми током јесени успети да решимо поменуте правне проблеме, да уклонимо центар и да активирамо пројекат, да изградимо нову трасу Улице Боре Станковића. Овим ће се заправо створити услови да коначно завршимо порту. За порту имамо све спремно – имамо изливене све бетонске елементе, имамо сав материјал за поплочавање, имамо новац, имамо пројекат. Ситуација јесте чудна и зато кажем, кад будемо то превазишли, онда ћемо почети да градимо.

Надам се да ћемо идућег пролећа завршити наведене радове. То се не односи само на порту, већ на цео део иза олтара, дакле – иза Боре Станковића ка Чубури, почев од Храма – знамо како то сада лоше изгледа. Када се нова Улица Боре Станковића направи, стећи ће се услови да се граде зграде, које ће чинити фасаду града према Храму. Ја се надам да ће то у току идуће године да буде решено. То су зграде које ће се пројектовати на основу архитектонских конкурса, значи тражи се највећи могући креативни напор, а то би требало да уобличи цео тај простор.

Чини ми се да би то било, на неки начин, почетак завршетка. Сама инфраструктура овог простора је углавном изграђена. Оно на чему ћемо идуће године радити: хоћемо да изградимо гаражу код библиотеке, која ће се градити из буџета Града. То је неких 250 гаражних места. Гаража је предвиђена регулационим планом. Она је неопходна да бисмо решили притисак паркирања. Већ смо решили проблем паркирања аутобуса у Скерлићевој улици, којима долазе посетиоци Храма. Међутим, велики је и притисак аутомобила, који праве велики хаос, a гаража, која би следеће године требало да буде изграђена, решава тај проблем.

Што се тиче Националног инвестиционог плана (НИП)– тиме имамо обезбеђена средства, што је раније био проблем. Дакле, прво за завршетак порте, улице и свега тога заједно, део тих средстава ће бити из НИП-а.

Народна библиотека је, такође, добила одређена средства. Та зграда је дотрајала, и у неприличном је стању за Националну библиотеку, и из плана су одређена средства предвиђена за њену реконструкцију и то озбиљну. Она има два проблема: један проблем је сама фасада, затим и кров, прозори и све друго. То мора да се среди. То не може тако више да стоји, јер што то више тако стоји, све ће више да пропада.

Друго, та зграда сад стрчи. Ја о тој згради имам врло високо мишљење, као архитектури, али њоме се једноставно нико није бавио. Њен други велики проблем је санација конструкције. Ми смо прошле године имали једну велику акцију, коју су Град и Министарство културе помогли. Темељи зграде и базна конструкција су угрожени. Долази до пуцања, до продора воде итд, зато што испод зграде библиотеке пролази железнички тунел који иде до споменика Вуку Караџићу. Очито да о томе нико није водио рачуна – нити пројектант конструкције библиотеке, нити онај који је радио тунел. Вибрације које изазива пролазак возова утичу на саму библиотеку, и ми (Град Београд) ћемо издвојити паре из НИП-а и усмерити на санацију конструкције.

Прошле године смо једва успели да спасемо библиотетски фонд, доле у подруму. То је страшно, када сам то видео нисам веровао својим очима. Зидови пукли, вода цури.. Онда су они то нешто крпили, али то се не ради крпежом. И тај пројекат је Град финансирао, прошле године је рађен, делимично је санација направљена, али то је краткорочно – то ће трајати годину, две, па све из почетка.

Сад се врше припреме за примопредају већ изведених радова на Светосавском платоу, фонтане и јавног тоалета. Тиме Град преузима бригу о одржавању Светосавског платоа. То је отрилике то што се тиче Храма и Светосавског платоа и ја процењујем да ћемо до средине идуће године имати све готово, осим санације Библиотеке, које ће трајати мало дуже.

Сада је актуелан пројекат спољашњег и декоративног осветљења Храма. Мислим да ће новац од НИП-а бити довољан и за осветљење Храма.



(изјава је дата новинарки листа „Блиц“, а мањи сегмент текста је објављен у броју од 31.7.2006. године, на средњим странама: Б6 – Б7, у оквиру чланка: „Много посла до савршенства“)

Београд, 03.8.2006. године

Захвалност свим грађанима који путем доплатне поштанске марке помажу довршетак светосавског Храма


Поштанским маркама које су у оптицају биле од 11. јануара до 8. јула 2006. године, и које су грађани за своје пошиљке добровољно куповали на шалтерима Пошта широм земље, прикупљено је 129 милиона динара који ће бити у потпуности искоришћени за предстојеће радове у ентеријеру Храма Светог Саве.

Протонеимар Храма Св. Саве, проф. др Војислав Миловановић, упућује искрену захвалност у име Српске Православне Цркве, Друштва за подизање Храма, и у своје лично име, свима који су на овај начин помогли градњу ове српске светиње на Врачару.

Београд, 10.10.2006. године

Бранко Пешић (1921-2006)

IN MEMORIAM


Постоји време када се рађа и време када се умире;
време када се сади и време када се чупа посађено;
време смеху и време плачу, време игрању и време ридању...


Тако говори Проповедник, и тако нама говоре наша срца. Дошло нам је време да се опростимо од човека који се за живота успео уз све планине и ходочастио свим долинама, од човека који је био професор Универзитета и саветник Круне, протомајстор заветног Храма српског народа и приврженик живота, верник Христов и пријатељ људи, учитељ и колега, супруг и отац, чувар туђих и човек без сопствених тајни. Опраштамо се од Бранка Пешића чији је живот био благословен од Творца и кога ћемо памтити са нежношћу и сетом.

Бранко је био отеловљена енергија, непатентирани perpetuum mobile, вечити радозналац и трагач, човек страсти и духа. Свој позив архитекте, градитеља, схватао је као усуд и привилегију и као позив на учење без краја. Оно што је истражио и научио делио је са другима без остатка и са потпуном посвећеношћу. Оно што није знао, није ни било вредно да се зна!

У својој професији био је храбар, а у свему осталом знао је своју меру и број. Оно што је било у њему увек је било знатно веће од спољне форме, и то се видело, и зато му је пало у део да обележи град у коме је провео живот значајним објектима, објектима који се виде из далека, и према којима се људи оријентишу.

У тешким временима појаве се људи који су као стене, о које се ломе таласи недаћа, који се не дају олуји и не признају поразе. Око њих се окупљају они који траже заклон и утеху, бродоломци живота и жедни љубави и поуздања. Бранко Пешић је био таква стена, и око те стене настало је плодно острво пријатељства и другарства, острво стваралаштва и светионик у тами сумњи и бојазни. Не препознајући тешкоће као сметњу већ као изазов стваралаштву, радујући се непознатом као прилици да се оствари нова победа, склон експерименту и тврд у одлуци, Бранко је био необична појава. Ту појаву нисте морали разумети и прихватити, али је нисте могли не приметити или порећи.

Ствараоца познајете по делима. За Бранком Пешићем остаје дело које ће истраживати и коменатарисати, дело обимно, озбиљно, тешко и комплексно; то је дело производ одлука које се нису могле избећи, компромиса који су били услов за стварање, инспирација које је морала да утире неистражене путеве. Човека препознајете по успомени коју је оставио међу онима са којима је постојао, чије је животе обележио и у чијим је победама и поразима саучествовао. Бранко за собом оставља бројне пријатеље, сараднике, ученике, поштоваоце, сведоке да је постојао и да је био део света који ће једном нестати као све пролазно, али ће опстати у духу, бесмртном као што дух мора бити да би посведочио истинитост Логоса, да се потврди да је Он онај који јесте Адамовог потомка, настављача исконске лозе, који је икона вечности, спознајете као спој телесног и духовног, као супруга у Богом запечаћеној вези, и као мост који спаја прошлост и будућност. За Бранком остаје супруга са којом је делио пуноћу живота, и кћери и унучад кроз које се наставља његов живот на овом свету.

Опраштајући се привремено од Бранка Пешића, Саветника Круне и витеза Великог крста краљевског ордена белог орла, и – у име његових колега и пријатеља са градилишта Храма Светог Саве и носиоца Ордена Светог Саве првог степена, знам да нас Бранко чека тамо где га је срце водило, где су светлост и љубав до века, и где се срео са Оним у чију је част и славу наставио велики пројекат градње Храма. Тамо су они који су пожурили да промене светом, које је знао и волео, и са којима ће бити у вечности. Тамо ће нас сачекати када дође наш час, да нас подучи и угости, ослобођен искушења и изазова, вечни градитељ на новом градилишту Божијем.

Сахрана Бранка Пешића

Београд, 13.10.2006. године

Представници Инжењерских комора региона посетили Храм


Представници Инжењерских комора региона: Инжењерска комора Србије, Мађарске, Словеније, Хрватске и Црне Горе, као и ЕСЕС-а, посетили су Храм Светог Саве. О историјату градње и динамици радова говорио им је протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић.

Председници и представници ових институција данас су се састали како би разматрали актуелне теме инжењерских комора у балканском региону.

Представници Инжењерских комора региона посетили Храм