Хронологија догађаја 2005. године

10.9.2005.
Освештање и подизање сводова у крипти Храма


У суботу, 10. септембра 2005. године, у 13 часова, освештани су сводови у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару, у присуству протонеимара Храма проф. др Војислава Миловановића, и председника Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве и председника Републике Србије г. Бориса Тадића.

Долазак председника Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве г. Бориса Тадића на Храм

Пре чина освештања сводова у крипти протонеимар проф. др Војислав Миловановић упознао је председника Бориса Тадића са протеклим радовима на уређењу ентеријера Храма. Истакнуто је да богоугодан труд на остварењу највећег завештања српског православног народа сваког дана квадрате бетона претвара у најдивнија остварења у српској историји уметности и српској црквеној архитектури и живопису. Протонеимар Миловановић је објаснио како је подигнута купола у Храму Светог Саве и да ће по сличном принципу бити подигнути сводови у крипти овог спомен-храма на Врачару.

  У Храму - с лева на десно: протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић, председник Главног одбора Друштва г. Борис Тадић и инжењер технолигије Милутин Марјановић

После разговора са трудбеницима на овом великом и значајном послу, протонеимар Миловановић и председник Тадић упутили су се у крипту. Најпре је инжењр техонолгије радова у Храму - Милутин Марјановић присутне упознати са начином дизања сводова и са самом припремом арматурних конструкција. Протојереј-ставрофор Стеван Влачић је освештао сводове у крипти, уз саслужење протођакона Милана Ковачевића.

Протојереј-ставрофор Стеван Влачић је освештао сводове у крипти, уз саслужење протођакона Милана Ковачевића

Монтажа сводова у крипти представља завршну фазу свих грађевинских радова који су пројектовани за уређење ентеријера крипте Спомен Храма. Реализација плафонских и крстастих сводова у крипти представља изузетан инжењерски изазов како у конструкторском, тако и у технолошком погледу. Подземна етажа пројектована је у византијском стилу. Делом ће бити фрескописана, а делом ће бити урађена у мозаику. У подземној етажи Храма Светог Саве у току су ентеријерски радови. У њој ће се на површини од 1810 квадратних метара налазити параклис Светог Кнеза Лазара и крипта у којој ће се, убудуће, сахрањивати српски Патријарси, затим, ризница Српске Православне Цркве и стална поставка Музеја СПЦ. У подземној етажи постоји могућност организације концерата духовне музике и изложби икона и фресака.

Целу површину крипте покрива 56 монтажних површинских носача који се у "шаховском распореду" намештају на два полигона у крипти. Носачи, који ће бити монтирани појединачно, тешки су од 6 до 20 тона и постављају се на висину од 6 метара.

Упоредо са овим, монтирају се рељефне камене оплате на зидовима Спомен Храма. Трећина рељефа је до сада већ постављена. Поред овога, ради се и осам бифора, свака од 36 квадратних метара. Свака ће бити у каменом рељефу, а сачињаваће је тринаест делова. Планирано је да бифоре буду завршене до августа 2006. године.

На крају овог свечаног чина, проф. др Миловановић је истакао да се радови одвијају знатно брже него што је планирано. "Чин освећења био је почетак припрема за донаторску вечеру која је планирана за октобар месец 2005. године. Подсећам да су средства која су прикупљена на донаторским вечерама у Београду 2002. године, у Франкфурту, Мадриду, Штокхолму и Москви уложена у радове на завршетку фасаде и на радове у ентеријеру, као што су постављање капитела и рељефних плоча којих има око 1200. Од последње донаторске вечере у Београду, коју је организовао покојни премијер Србије др Зоран Ђинђић сакупљено је око 2 милиона евра, тако да сви очекујемо да ће и на вечери која треба да буде организована бити прикупљена приближна средства, како би се радови у унутрашњости Спомен Храма привели крају. Наравно, ту не мислим на радове на мозаику. Површина мозаика у Спомен Храму требало би да буде око 12 хиљада квадратних метара, а највећи проблем биће проналажење правог верног живописца мозаичара. Дакле, сви радови пре мозаика требало би да буду завршени до краја наредне године." На крају, протонеимар проф. Др Војислав Миловановић је позвао сав верни православни род српски и све српске предузетнике да учествују на донаторској вечери у октобру ове године.

Oд 29. септембра до 11. октобра
- Продајна изложба слика


У Руском дому у Београду ће у четвртак, 29. септембра, у 19 часова, бити отворена продајна изложба слика чији ће део прихода бити намењен завршетку Храмa Светог Саве и обнови Руске цркве на Ташмајдану.

Изложба под називом "Од мита до иконе" представиће дела сликана уникатном технологијом - сликање на стаклу. Аутори су Антоанела Гвозденовић-Лучић и Милош Лучић из Београда. Позивамо све заинтересоване да посете ову изложбу и помогну у овој племенитој акцији. Изложба ће бити отворена од 29. септембра до 11. октобра 2005. године.

 

10.9.2005. године
Храм посетила висока делегација шведске Цркве


Протонеимар Храма Светог Саве, проф. др Војислав Миловановић, примиo je, као домаћин, високу делегацију Српске Православне Епархије британско-скандинавске и шведске Цркве.

Чланови делегације су:

  • Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавска Доситеј
  • Протојереј ставрофор Миломир Атанасковић, парох вестерошки
  • Протонамесник Живко М. Јакшић свештеник парохије Свете Ане Ескилстуна и Линчепинг, православни координатор при Шведском хришћанском савету
  • Зорица Салијевић, члан делегације
  • Његова Еминенција Г-дин ESBJORN HAGBERG Бискуп Карлстада
  • Г-дин SAMUEL RUBENSSON, свештеник и професор патристике на факултету у Лунду
  • Г-ђа CAJSA SANDGREN BENGTSSON - Бенгтсон представник Архиепископске канцеларије
  • Г-дин BO LARSSON представник Архиепископске канцеларије
  • Г-дин MICHAEL ELLNEMYR теолог и координатор за православно образовање при студијској организацији ''Билда''.

Делегацију, која је боравила у нашој земљи од 9-15. септембра, примила је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, а у оквиру свог боравка делегација је посетила и наше највеће светиње: манастире Манасију, Жичу, Раваницу, Студеницу, Краљевски комплекс на Дедињу и задужбинску цркву Светог Ђорђа на Опленцу.