Хронологија догађаја 2004. године

08.5.2004.
На реду иконостас и фреске


Завршетак прве фазе радова на Храму Светог Саве и уређење новог Светосавског трга такође су део манифестације. Спомен-храм посвећен оснивачу Српске цркве, првом српском архиепископу И просветитељу по запремини је највећа активна православна црква на свету, запремине 170.000 кубних метара, у коју може да стане десетак хиљада верника.
"Сви спољашњи радови потпуно су завршени. Сада нам предстоји велики посао на изради иконостаса И унутрашњости Храма", са великим задовољством и поносом истиче проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма.
Централна купола Храма, тешка 4.000 тона, покривена је бакарним лимом, а фасада обложена белим мермером и гранитом. На главној куполи налази се велики позлаћени крст висине 12 метара, док се на куполама налази још 17 мањих, такође позлаћених крстова. У два звоника изнад улаза на западној страни смештено је 49 звона различите величине И тежине, од 12 килограма до пет тона.
Највећи заветни храм српског народа широм земље и расејања пројектован је у српско-византијском стилу. Испод њега је урађена крипта, где се налази вишенаменска сала и где ће бити ризница Светог Саве. Грејање ће бити подно, а предвиђено је постављање украсног и декоративног осветљења.
Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару основано је 1895. године на 300-годишњицу од спаљивања светитељевих моштију. Оснивач је био тадашњи председник српске владе Аћим Чумић, а први председник митрополит српски Михаило. Циљ Друштва био је обезбеђивање средстава за почетак изградње Храма и брига о целокупном пројекту. Народна скупштина у Нишу прогласила је 25. јануара 1900. године будући храм за општенародну грађевину. На конкурсу за архитектонско решење, који је расписан 1931. године, изабран је пројекат архитекте Богдана Несторовића, допуњен детаљима из пројекта архитекте Александра Дерока. Радови на Храму започели су током 1936/37. године, а освећење темеља и полагање повеље о изградњи обављено је 10. маја 1939. године. Окупацијом Југославије изградња Храма је прекинута, а зидови претворени у депо возног парка.
Друштво је укинуто 1948. године и од тада Српска православна црква води упорну борбу за наставак изградње Храма. Радови су настављени 1985. године под вођством архитекте Бранка Пешића, када су подигнути спољни зидови Храма и централна купола. До краја 1989. године санирани су и оспособљени сви темељи и зидови од цигле изграђени пре рата, подигнуте су галерије, четири звоника са куполама, четири полукуполе и мала полукупола олтара, четири велика лука, сваки тежак по 400 тона. После вишегодишњег застоја, обнова Храма настављена је 5. априла 2000. године, када је на место протонеимара Храма дошао Војислав Миловановић, који је био и министар вера у претходној Влади Србије. Годину и по дана касније (3. септембра), обновљено је и Друштво, на иницијативу и у организацији тадашњег премијера Зорана Ђинђића, уз благослов Његове светости патријарха српског Павла и под покровитељством престолонаследника Александра II Карађорђевића.

10.5.2004.
"Легенде" запловиле новим музичким водама


Реку можете скренути, али не и зауставити, као што можете потиснути али не и избрисати исконске духовне корене, каже Иван Милинковић, певач популарне групе "Легенде". Нови музички албум групе "Легенде", четрнаести, ако се не рачуна прва плоча коју су издали на почетку каријере, још 1988. године, могао би да се протумачи и као упловљавање овог популарног ансамбла специјализованог за баладе у нове музичке воде. "Реком православља", како је назван њихов најновији албум, слушаоци су ако је судити по томе што је за десетак дана већ распродат готово цео први тираж од 5000 примерака врло задовољни, иако је реч о духовној музици којом се ова група досад није бавила.

Прича се да ће група "Легенде" бити уписана међу ктиторе храма Светог Саве на Врачару?
"Ми смо већ задужбинари светосавског храма, а жеља нам је да се као група нађемо и међу ктиторима, чија ће имена бити уклесана на мермерној плочи ове монументалне грађевине од изузетног националног значаја. Зато ће део прихода од продаје "Реке православља" ићи за довршетак споменхрама који су започели наши преци пре више од једног века, а његово осликавање завршиће наша деца, или унуци. То је та река православља..."

12.5.2004.
Сусрет код Храма


У шетњи од Дечје универзитетске клинике у Тиршовој до Института за трансфузију крви, Богољуб и Миланка Карић разговарали су са Београђанима који су се распитивали о председничкој кандидатури и програму Карића за опоравак Србије. Карићи су обишли и плато испред Храма Светог Саве, а посебно срдачан сусрет имали су са Ружицом Ђинђић, супругом покојног српског премијера Зорана Ђинђића.

14.5.2004.
Српски импресионисти и Храм Светог Саве


У галерији "Харизма" у Улици светог Саве отворена је изложба дела чувених српских импресиониста. Изложба је посвећена завршетку Храма светог Саве, а посетиоци ће имати прилику да виде дела која до сада нису излагана. На изложби се, између осталих, налазе дела Ане Маринковић, Бете Вукановић, Боривоја Стевановића, Косте Милићевића, Милана Миловановића, Надежде Петровић... Дела су из приватних колекција. Изложбу прати каталог са текстовима Станислава Живковића и Ђорђа Кадијевића.

Пасионирани љубитељ сликарства Иван Симић, син познатог сликара Миодрага Симића, отворио је галерију из љубави према уметности. "Изложба је посвећена завршетку храма светог Саве и приређена је на дар љубитељима импресионизма. Наша идеја је да се као галерија одужимо храму светог Саве и да се одужимо колегама који се баве овим послом. Хтели смо да покажемо како и Србија има импресионисте, иако су наши сликари каснили за европски....Такође, желели смо да се наша галерија, која се налази у Улици светог Саве, у подножју Храма, током ових 14 дана стави у функцију ове значајне црквене установе, каже Иван Симић.

19.5.2004.
Поштанске марке поводом завршетка радова на Храму


У новом парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару је представљена серија пригодних поштанских марака посвећених завршетку грађевинских радова на Светосавском храму.

Марка вредности 28,70 динара или 0.50 евра штампана је у тиражу од милион, а марка од 16 динара или 0.25 евра у 300.000 примерака. Мотиви на маркама су храм са ликом светитеља у позадини за марку од 16 динара, односно храм са делом светосавског платоа, за марку номинале 28,70 динара. Издање има и коверат са жигом првога дана, као и две максимум карте, на којима су приказани храм, односно детаљи из његове унутрашњости. Укупан тираж издања, које је штампано техником вишебојног офсета у штампарији "Форум" у Новом Саду, зупчање чешљасто 13 2/4 је 1.300.000 примерака, а продаје се у шалтерским табацима од по 25 комада. Целокупно издање реализовано је уз стручну помоћ и сарадњу мр Слободана Милеуснића, директора Музеја Српске православне цркве. Њихова "поштарска мисија" биће, како је јуче речено, да "помажу ширењу имена, поруке светосавске и грађењу храма".
"Мало је рећи хвала народу за могућност да после 110 година од зачетка идеје о изградњи заветног Храма Светог Саве ове године отворимо Храм за службу Божју. Да га отвори васељенски патријарх са нашим патријархом Павлом, Божјим човеком, и другим поглаварима и изасланицима других помесних цркава. Никада се тако велики број представника православних цркава и хришћанског света није окупио као 10. Маја ове године, на дан спаљивања моштију светог Саве, који је сабрао толико народа на овом месту и у времену наших великих распећа", нагласио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), члан Светог архијерејског синода СПЦ, задужен за изградњу Светосавског храма, захвљујући се у име поглавара, Светог архијерејског сабора и Синода СПЦ свима који су помогли подизању велике цркве на Врачару. Према Митрополитовим речима, грађење Храма "у времену које представља круну наших распећа", представља "знамење Божје" и показује да "овај народ има Бога у себи, да има прошлост, али и будућност".

(с десна на лево) Проф. др Војислав Миловановић - протонеимар Храма Св. Саве, Слободан Милеуснић - директор музеја СПЦ, Драган Ковачевић - директор ПТТ Србија, Њеогово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије и старешина Храма Св. Саве отац Стеван Влачић

Поред представљања пригодних поштанских марака, поводом завршетка грађевинских радова на Светосавском храму јуче су додељене и захвалнице и ручни сатови (са мотивима Храма) радницима заслужним за изградњу Храма, Светосавског платоа и новог парохијског дома, као и новинарима београдских редакција који су пратили њихов рад. Свечаности у новом парохијском дому јуче је присуствовао и Душан Чкребић, који је као председник Председништва Србије 1984. године потписао одлуку о наставку радова на Храму Светог Саве на Врачару.

25.5.2004.
Представници бечке фондације у светосавском храму


"Про оријенте" као центар дијалога међу источним и западним хришћанском црквама Боравећи у вишедневној посети нашој земљи, у коју су дошли на позив београдског надбискупа Станислава Хочевара, али и неких владика Српске православне цркве, двојица високих представника бечке Фондације "Про оријенте" извршни председник др Јохан Марте и генерални секретар др Франц Гшвандтнер посетили су јуче Спомен-храм Светог Саве на Врачару. Интересујући се за појединости о изградњи ове монументалне грађевине, у разговору са старешином Светосавског храма протојерејем ставрофором Стеваном Влачићем и протонеимаром Храма професором др Војиславом Миловановићем, руководећи људи ове екуменске независне институције која је постала значајан центар дијалога међу источним и западним хришћанским црквама најавили су интензивнију сарадњу са Српском православном црквом.

Уз подсећање да је кардинал Франц Кениг основао ову фондацију пре 40 година, у време "хладног рата" како би се успоставио мост сарадње са хришћанима који су живели у земљама иза "гвоздене завесе", др Марте је цитирао речи сад већ покојног оснивача "Про оријенте" да је "гвоздена завеса" између европског Истока и Запада пала, али у нашим срцима још постоје препреке за праву сарадњу између источних и западних хришћана. Најављујући нове, заједничке пројекте између бечке екуменске фондације и Српске православне цркве, изврпши председник ове угледне бечке научне институције као пример за углед у међухришћанској сарадњи навео је прошлогодишњу конвенцију коју је потписало свих 14 цркава у Бечу, а међу њима је и српска црква, чији је старешина прота Говедарица један од чланова одбора заслужног за поменути документ.
За време боравка у нашој земљи представници Фондације "Про оријенте" састаће се данас и са Његовом светошћу патријархом Павлом кога ће, како су најавили, питати шта ова екуменска институција конкретно може да уради за Српску православну цркву.

Пријем код Патријарха