Хронологија догађаја 2003. године

16.5.2003.
Почетак радова на уређењу Светосавског платоа


Данас су свечано отворени радови на уређењу Светосавског платоа, благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, уз присуство Председника Владе Србије Зорана Живковића, Високих црквених великодостојника СПЦ, министра вера и протонеимара Храма Св. Саве проф. др Војислава Миловановића, инвеститора овог пројекта - Ненада Богдановића председника ИО Скупштине града и Синише Николића директора Дирекције за градско-грађевинско земљиште града Београда, као и аутора пројекта архитекте Ђорђа Бобића.
На скупу је речено да, како се центар Београда простире на осовини између Калемегдана и врачарског платоа, важну етапу представља коначно уређење Светосавског трга.

Светосавски трг заузима простор између Храма, Народне библиотеке и будуће зграде Патријаршије, и планиран је као најпространији и једини зелени градски трг. Овај градски трг ће бити, поред духовног и културног значаја на националном нивоу, и допринос коначном формирању лика центра Београда.

- Биће изграђена четири прилаза Храму који истовремено чине и окосницу пешачких кретања кроз читав Светосавски трг
- на преломној тачки кретања главном алејом, када она скреће ка главном улазу Храма, биће постављена фонтана и чесма
- дуж кружне линије платоа ка улици Боре Станковића биће засађен ред чемпреса
- споменик Вожду Карађорђу ће остати на истом месту где је и сада, јер је временом постао део слике овог простора и идентификациони знак
- изградиће се или реконструисати и околне улице: Небојшина, Боре Станковића, Крушедолска и Скерлићева
- вечерње осветљење ће имати белу боју.
Читавим амбијентом трга доминираће осветљени храм Светог Саве.

Формирању Трга ће допринети сигуран завршетак и пуштање у богослужбену употребу објекта Храма Светог Саве. Није могуће замислити завршен Храм са неуређеном околином без уређења трга испред и око Храма, приступних улица и паркирања. Зато је неопходно и у градитељском смислу уредити овај простор.

Инвеститори: Скупштина града Београда, ЈП Дирекција за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда
Пројектанти и извођачи радова: Београд пут, ЈКП Градско зеленило
Аутор пројекта: архитекта Ђорђе Бобић

 

Свечано отварање радова, заједничка фотографија

(с лева на десно) Премијер Зоран Живковић, председник ИО Скупштине града г. Ненад Богдановић, Његова Светост Патријарх српски Павле, протонеимар храма проф. др Војислав Миловановић

Обилазак Храма и платоа

Макета завршеног платоа

24.5.2003.
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ - НОВИ СРПСКИ СВЕТАЦ


Велики владика охридски и Жички Николај Велимировић јуче је свечано уведен у календар Светих Српске православне цркве.
У препуном храму Светог Саве на Врачару свечану канонизацију на саборној литургији у владичину част обавили су Његова Светост Патријарх српски Господин Павле са свим Архијерејима, бројним свештенством и монаштвом СПЦ. Овај значајни чин пратио је хор "Мокрањац" при храму Светог Саве и певачко друштво из Шапца.

Канонизацнија Владике Николаја, Храм Св. Саве 24.5.2003. године

Канонизацнија Владике Николаја, Храм Св. Саве 24.5.2003. године

Ћивот са моштима владике Николаја пренет је јуче из истоименог храма у селу Лелић код Ваљева, где владика почива, у спомен-храм на Врачару. Специјална моторизована литија аутомобила и аутобуса, дуга неколико километара, коју је пратила полиција са четири возила, из родног села новог српског свеца пошла је у 5.30 сати, а у мали храм Светог Саве стигла је два сата касније.
"Литија је била величанствена и веома дирљива. Народ нас је дочекивао читавим путем од Ваљева до Београда, поздрљављао, крстио се и прикључивао колони. Ћивот са владиком Николајем вожен је у специјалном комбију, а у литији смо носили више владичиних слика", рекао је протођакон Љубомир Ранковић, уредник "Гласа цркве" из Ваљева.
Ћивот са моштима владике Николаја дочекало је неколико хиљада људи, који су нестрпљиво стајали у манастирској порти желећи да целивају и поклоне се моштима "највећег Србина после Светог Саве", како је владику Николаја назвао Владика ћелијски ава Јустин Поповић. Око 8.30 сати ковчег је пренет у велики светосавски храм, а Света Архијерејска литургија почела је пола часа касније певањем тропара и кондака Владики Николају.

Окупљени око часног престола у олатару храма, великодостојници СПЦ - Патријарх Павле, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, све владике, бројни игумани, братство и сестринство из манастира Дечана, Жиче, Лелића, и многих епархија СПЦ - богослужили су у славу прослављеног српског владике. У овом, најсветијем месту у храму, доминирала је монументална икона владике Николаја, димензија пет са три метра, постављена између икона Исуса Христа и Пресвете Богородице. Око њих су биле и мање иконе на којима је владика Николај представљен као светац и архијереј. За време богослужења, владике жички Атанасије и шабачко-ваљевски Лаврентије донели су још једну велику икону владике Николаја, која је била крај ћивота, у олтар храма, чиме је потврђена канонизација и проглашење за светитеља.

Потврђујући давнашњу народну жељу да владику Николаја прогласи за свеца, архијереји СПЦ су 19. маја, на редовном Светом ахијерејском Сабору, донели одлуку о канонизацији. Према канону СПЦ, овај чин је потврда култа од стране Цркве да је личност о којој реч као свети заживео у народу.
Свечану Повељу о проглашењу прочитао је владика шумадијски Јован. Наглашавајући да је одлука о припајању владике Николаја календару Светих донета ради духовног добра и напретка свете саборне и апостолске Цркве, владика Јован је истакао да је владика Николај прославио Бога својим животом и делом.
Ћивот са светим моштима владике Николаја, прекривеним владичанским одеждама, био је изложен у централном делу храма (наосу). Док је трајало богослужење, али и све до касних вечерњих сати, верници су прилазили са великом љубављу и поштовањем, клањали се, крстили и целивали свете мошти, остављајући цвеће и разне реликвије... На поклоњење сенима новоустановљеног српског светитеља многи родитељи доводили су децу и бебе у колицима. У свечаном шпалиру од улаза храма до олтара стајали су девојке и младићи одевени у црквену и српску народну ношњу. Међу више хиљада људи, који су са свећама и владичиним сликама стајали у храму, били су и министар вера у Влади Србије професор др Војислав Миловановић, који је и протонеимар Храма, као и престолонаследник Александар II Карађорђевић са супругом Катарином.

После свечане канонизације на величанственом црквеном-народном сабрању, поглавар СПЦ Патријарх Павле благосиљао је окупљене вернике, поручивши им да прослављају новог српског светитеља.
Ћивот са моштима владике Николаја враћен је касно синоћ у његову задужбину у селу Лелић.
За датуме литургијског спомена и празновања владике Николаја одређени су дан његове смрти - 18. март, односно дан преноса моштију из Либертвила (САД) у Србију - 3. мај.

02.6.2003.
ХРАМ У ПРОГРАМУ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БЕОГРАДА


Храм Светог Саве, црква Ружица, капела Свете Петке, Саборна црква и манастир Ваведење кључне су тачке маршруте програма "Цркве и манастири Београда", нове атракције у оквиру понуде Туристичке организације Београда (ТОБ).
Овај четворочасовни програм реализује се у сарадњи са аутобуским превозником "Ласта" и засад ће у њему моћи да уживају само организоване групе (минимум 30 особа), а уколико буде више интересовања, програм ће бити увршћен у редовне активности ТОБ-а.
Храм Светог Саве посетиоци обилазе не само због историјског значаја личности по којој носи име, већ и због вишевековне жеље Срба да се подигне храм на месту спаљивања моштију овог српског светитеља.

16.6.2003.
ОСВЕШТАН СПОМЕНИК СВЕТОМ САВИ


Монументални бронзани споменик Светог Саве, дар Фонда словенске писмености и културе из
Москве и познатог руског вајара Вјачеслава Михајловича Кликова, освештан је јуче у порти
Светосавског храма, где је постављен привремено. Освећењу бронзаног светитеља, високог пет метара који је Кликов излио као део пројекта Руско споменичко Свето тројство у Србији и Црној Гори, присуствовали су представници Руске и Српске православне цркве, Руске амбасаде, српског Министарства вера и бројни грађани.

Истовар споменика по доласку камиона из Русије

Протонеимар проф. др Војислав Миловановић целива крст у руци Светог Саве

Подизање споменика Светог Саве

Протонеимар проф. др Војислав Миловановић испред споменика Светог Саве

Изглед споменика пре мотаже на постамент

Освештење споменика, 16.5.2003. године