Хронологија догађаја 2003. године

19.9.2003.
ВЕЧЕРА ЗА ХРАМ У МОСКВИ


Министар вера Владе Србије Војислав Миловановић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије бораве у званичној посети Москви, где ће са представницима Руске православне цркве и градоначелником
Москве Јуријем Лушковим разговарати о изради иконостаса за Храм Светог Саве на Врачару. Главна тема разговора министра Миловановића и митрополита Амфилохија са домаћинима у главном граду Русије је донаторска вечера за Храм Светог Саве, која би 13. јануара идуће године требало да се одржи у Москви, уз учешће српских и руских привредника и угледних политичких и јавних личности Русије.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и протонеимар Храма Св. Саве проф др Војислав Миловановић

23.9.2003.
ИСПРЕД ХРАМА ПОСТАВЉЕН СПОМЕНИК СВЕТОМ САВИ


Монументални бронзани споменик Светом Сави, дар руског вајара и академика Вјачеслава Михајловича Кликова, који сад стоји на улазу из Катанићеве улице у порту Светосавског храма, добиће - кад овај део Врачарског платоа у догледно време добије нови изглед - своје трајно место.
Бронзани споменик са препознатљивим ликом првог српског архиепископа, чија је висина без постамента 5,20 метара, постављен је на привремено место, кад је обављено и такозванож мало освећење, пре нешто више од три месеца (16. јуна), јер је неколико дана пре тога допремљен из Москве специјалним шлепером. Да не би стајао у складишту док се не заврши уређење Светосавског платоа, које је у току, споменик је постављен у храмовну порту, али урбанисти ужурбано бирају место на којем ће он стајати "за сва будућа времена".
Бронзани светитељ део је "тројства руских споменика у Србији и Црној Гори", што значи да је један од три монументална дела највећег савременог руског вајара Вјачеслава Кликова. Пре него што је Београду поклонио Светог Саву у бронзи, Кликов је Новом Саду даровао Светог Сергеја Радоњешког. Руски светитељ постављен је у Новом Саду 1993. године, на крају свечаности посвећених знаменитом руском духовнику и мисионару православља, које су започете у Москви а завршене у Новом Саду. Трећи из овог споменичког тројства је бронзани монумент Пресвете Богородице, који је дар познатог вајара и Међународног фонда словенске културе и писмености из Москве Никшићу. Споменик Богородици биће постављен у Никшићу, како се очекује, истовремено кад споменик Светог Саве буде пренет на стално место. То би, реално је очекивати, а тако је и најављено, требало да буде најкасније до Сретења 2004. године, за прославу две века модерне српске државе. До тог датума биће завршени сви спољни радови на Светосавском храму, а Светосавски плато, за који кажу да ће бити најлепши београдски трг и парк, добиће свој нови изглед. Негде на том пространом платоу или у његовој непосредној околини биће и ново, трајно место за бронзаног Светог Саву, који ће бити постављен на ново постоље по нацрту свог аутора Вјачеслава Кликова.

29.9.2003.
ПОЧИЊЕ УРЕЂЕЊЕ УНУТРАШЊОСТИ ХРАМА


Поред места за Патријархе, крипта ће вероватно имати простор за сахрањивање заслужних људи за нацију и веру, и бити нека врста српског Пантеона. Ако се у куполи ослика Христос Пантократор, димензије ће бити такве да ће пречник зенице бити - један метар.

Кад у главној куполи светосавског храма буде осликан Христос Пантократор, та слика ће за појмове обичног човека бити заиста енормних димензија. Само његова зеница достизаће пречник од једног метра, док ће нос бити дугачак - читава четири!

Пројекат ентеријера Храма Св. Саве

Велика црква изискује и велике димензије живописа, на коме треба да раде екипе најбољих домаћих и страних мајстора. Како каже г. Драгомир Ацовић, главни архитекта уређења унутрашњег простора храма, вероватно ће се за оне највеће, монументалне композиције расписивати међународни конкурс, како би се у уметничком изразу обезбедио заиста максимум. Ради се о димензијама ван сваког стандарда (само у олтарски простор може да стане читава београдска Саборна црква!), а на срећу остали су многобројни цртежи архитеката Дерока и Несторовића, који ће бити путоказ за уметничко уређивање ентеријера.
- Још је покојни патријарх Варнава говорио да ова црква треба да буде и споменик српског народа, али никако споменик ради споменика, о чему морамо да водимо рачуна - каже Ацовић. Ово је јединствен случај да се подиже један култни објекат овакве величине и амбиција. Ми немамо потребе да копирамо било кога, иако је било мишљења да у нечему и треба друге копирати. Можемо да гледамо у цркву Христа Спаса у Москви, или у Аја Софију, у цркву Александра Невског, али наш храм треба да буде наш. Свака је црква заветни подвиг једног народа и времена, па ће то бити Светосавски храм на Врачару.
Како ће тачно изгледати унутрашњост храма познато је само у главним цртама, при чему се од неких првобитних нацрта у последње време одустало. Једна од измена везана је за концепцију иконостаса - он је првобитно био прилагођен димензијама цркве и дизао се у висину од 17 метара (то је висина шестоспратне зграде), али, у међувремену, заузет је став да тако висок иконостас не би требало градити, већ дозволити погледу да се пружи колико је могуће у олтарски простор. Зато су димензије смањене (цртеж је управо однесен у Москву и радиће га, вероватно, Руси).
С напоменом да ће сва чела галерија бити обложена белим мраморним рељефом са мозаиком, Ацовић каже:
- Изнад галерија биће тематски циклуси: над јужном циклус посвећен Светом Сави, западном Богородици, северном Исусу Христу. Идеја је да у олтарском простору буду постављене камере које ће хору показивати шта се доле дешава током литургије. Храм ће, иначе, имати две крстионице (велику и малу), док ће у северна и јужна крила бити уграђени лифтови. Тако ће посетиоци моћи са Светосавског храма да посматрају и панораму Београда. У храму ће, такође, бити обезбеђена два места за сталне изложбе (једну посвећену звонима, а другу катедралном хору) док ће у кулама бити исписана имена свих дародаваца, од почетка градње. Рељефи ће се радити компјутерски, а радови на ентеријеру, иначе, отпочеће радом на олтару.

Неке измене везане су и за саму крипту, односно подземни део цркве, који је по првом пројекту требало да иде до 17 метара дубине, али је изведена висина од шест метара. Зна се да ће гробна црква у крипти да буде посвећена кнезу Лазару и да ће се у крипти сахрањивати српски патријарси. Да ли ће неко од преминулих Патријарха да буде пренет у храм, вероватно би одлучивао Свети архијерејски Синод или Сабор.

Ацовић указује да ће, са запремином од 170.000 кубних метара, ово бити највећи функционални храм на свету. По површини, од њега је већа једино Аја Софија, а он је отприлике једнак Исакијевском сабору. Кад је у своје време пројектован, планирало се да прими 6.000 верника, а моћи ће да прими око осам.
На питање да ли ће уређење ентеријера (мозаик у храму биће у златним нијансама) коштати више од грубих радова, Ацовић одговара: "Све што је квалитетно, мора да кошта. Гледамо да
избегнемо сваки непотребан трошак, али не на уштрб уметничког нивоа".
Све на храму је енормних димензија, па и портали код којих је једно крило површине 12 квадратних метара. Сваки портал имаће свој тематски садржај, који тек треба да буде одобрен, али се у начелу зна да ће они бити посвећени мотивима из Старог и Новог завета, другом доласку Христовом, српским светитељима и новомученицима.

Поглед према олтарској апсиди и иконостасу

Поглед према олтарској апсиди и иконостасу

Поглед према олтарској апсиди и иконостасу

Солеја и иконостас

Велики трон

Под у интарзији, поглед са галерије

Погледа са припрате према олтару