Хронологија догађаја 2003. године

07.9.2003.
КАПА НАД БЕОГРАДОМ


Када би сви Срби у свету дали за Храм само по долар и по - било би довољно за његов довршетак - каже протонеимар Војислав Миловановић

Београд добио капу, и на капи крст, који се, кажу, види чак из Софије - рече песник Матија Бећковић, и нико можда боље од њега није исказао са мало речи нешто лепше о светосавском
храму на Врачару. Највећа српска црква, која се већ сасвим обукла у бело, својом лепотом надличила је главни град, и све оне приче и сумње како јој је суђено да се никад не заврши, одавно су пале у воду.
На фасаду храма, који је тако грандиозан да само у његов олтарски део може да се смести цела београдска Саборна црква, поставиће се ових дана последње мермерне плоче. Неимари више не стају - сви рокови су померени унапред, и већ за неколико дана треба да се оконча и много других, мање видљивих послова. Ускоро ће венцима од црвеног гранита да се опточи главна и мање куполе, степеништа су већ готова, док су врата од белог храста (200.000 евра за њих је приложио принц Александар) такође већ наручена. Један портал, како то стручно каже протонеимар др Војислав Миловановић, величине је просечног једнособног стана, а биће украшен мотивима из Старог и Новог завета.
Храм је велики национални подухват, наглашава премијер Зоран Живковић, и зато његов довршетак не сме да се препусти случају. Живковић у својству председника обновљеног Друштва за подизање храма Светог Саве наводи да су спољни радови предвиђени за ову годину већ завршени - 87 одсто, и да ускоро почињу и унутрашњи, још сложенији него ови први. Они ће коштати девет милиона евра. Са Русима се преговара да нам ураде иконостас, али не само због тога што имају дугу традицију: они у све унесу душу...
Новац је, наравно, увек проблем, и тренутно се смишљају нови начини да се, и у ово време
националног сиромаштва, сакупи још који динар. Грађани ће моћи да прилажу окретањем броја телефона или куповином црквеног календара.
Јер када би сви Срби у свету - каже професор Миловановић - дали за храм само по долар и по - за његов довршетак било би довољно.

12.9.2003.
"Под кровом" већ у октобру


Светосавски плато ускоро ће добити потпуно другачији изглед од оног који је доскоро имао. Планови уређења комплекса снивани су више од једног века, да би крајем фебруара ове
године био представљен пројекат платоа површине 64 хиљаде квадратних метара. Ново лице Светосавски плато добиће по идејама архитеката Ђорђа Бобића и Владимира Мацуре који ће
природност простора нагласити употребом камена уместо бетона.
Први радови почели су већ почетком марта. Кренуло се са нивелисањем земљишта да би се добио јасно дефинисан правац којим је успостављен такав однос комплекса да се сада и из трамваја види улаз у Храм, а започета је и изградња Парохијског дома за који је Српска православна црква, уз сарадњу Друштва архитеката Београда, расписала конкурс за израду архитектонског решења 26. октобра прошле године. Од 15 пријављених тимова, жири је доделио две равноправне прве награде - тиму породице Ненадовић, оцу Матеји, синовима Милошу и Ђорђу и сарадници Александри Ненадовић, као и архитектама Небојши Фотирићу и Игору Рајковићу. Одлуком Светог Синода СПЦ, 19. фебруара ове године за реализацију је одабран рад породице Ненадовић.

Изглед платоа пре почетка радова

Радови на платоу

Парохијски дом, објекат који се зида поред мале цркве Светог Саве, до Крушедолске улице, једно је од здања које ће бити завршено пре свих других, а докле се стигло са градњом овог црквеног објекта објашњава архитекта Милош Ненадовић.

- Радови су запањујућом брзином стигли до краја. По неким проценама, до краја септембра или половине октобра наћи ћемо се под кровом Парохијског дома - најављује Ненадовић. Извођач радова на Парохијском дому је Грађевинско предузеће "Напред", а поред ктитора, кикиндског предузећа "Тоза Марковић" које је поклонило целокупан материјал за изградњу дома, нови дародавац је и фирма "Вујић Ваљево" која ће даривати прозоре и врата за Парохијски дом.
Сумње о гласинама да се на Светосавском тргу не гради Парохијски дом, да постоје планови за изградњу хотела на том комплексу, као и нагађања о томе шта ће се градити на парцели поред дома, демантује архитекта Милош Ненандовић према чијем објашњењу ће, поред Парохијског дома, у продужетку ка Булевару ЈНА, бити саграђена Патријаршија СПЦ.
- За објекат Патријаршије још није формиран ни програм, односно нису утврђени тачни садржаји који ће се налазити у склопу зграде, а засад нема ни најава када би радови требало да почну - каже наш саговорник и подсећа да коначну одлуку о томе доноси Српска православна црква након чега ће уследити расписивање јавног конкурса за идејно решење зграде.
- Објекат Патријаршије засад је дефинисан на урбанистичком нивоу, одређен је габарит пројекта, односно површина парцеле од око 1.900 квадратних метара - наводи Ненандовић и подсећа да иако се још увек не зна како ће изгледати зграда Патријаршије, архитекте на пројкету Парохијског дома морале су да везују за неке одреднице, тачније за висину зграде, што значи да ће и Патријаршија и Парохијски дом бити истог нивоа.
Саговорник наглашава да су иако чланови тима који су пројектовали дом нису ни знали како ће изгледати Патријаршија, пред собом имали задатак да осмисле објекат који неће бити конкуренција будућој Патријаршији у негативном смислу, односно да здање не буде нарушено висином, архитектуром, волуменом и материјализацијом Парохијског дома. Према његовим речима, још у конкурсном програму за израду пројекта дома било је наглашено да се ради о изузетно важном и деликатном пројекту на једној од најосетљивијих локација у граду.
- Због тога смо се окренули причи сведене, једноставне архитектуре, покушавали да узмемо мало "цитата" са неких црквених објеката, манастира и цркава, стилски се везали за зграду Народне библиотеке а све у циљу добијања архитектонске равнотеже трга - истиче наш саговорник. Објекат Парохијског дома површине 500 квадрата имаће неколико нивоа. Спратност је у старту била условљена хетерогеном архитектуром постојећих зграда на Врачарском платоу, тако да ће поред подрума са гаражом, дом имати и два спрата и поткровну етажу која се тренутно завршава. Последња етажа, према Ненадовићевом објашњењу, представља повучени спрат испод крова, у волумену је објекта и скоро неприметан.
- То ће бити интимнији простор, изолована и мирна зона намењена монасима који ће ту моћи да проводе своје слободно време. Имајућу у виду да у средини објекта постоји тзв. мртви простор у потпуном мраку, решили смо да га квалитетно искористимо и од њега је направљена сала за одржавање концерата која се простире дуж првог и другог спрата - објашњава архитекта Милош Ненадовић и додаје да се у поткровном делу Парохијског дома, на целој западној страни спрата, гради стан за домара и његову породицу са троје деце.
Садржаји Парохијског дома у приземљу зграде нису се мењали у односу на првобитне планове. Главни улаз у дом, на источној страни, уводиће посетиоце у велики хол у приземљу у коме ће бити смештени продавница књига и садржаји намењени грађанству. Колски приступ гаражи, са западне стране, биће у пролазу између дома и будуће Патријаршије, са прилазом из Крушедолске улице.
Радови у овој, доскора "слепој" улици, према Ненадовићевим најавама, већ су почели, тако да ће Крушедолска улица бити формирана као класична саобраћајница. Уз улицу ће бити формиран паркинг, док ће се Парохијски дом и Патријаршија тротоаром од ње одвајати. Како је планирано, још један јавни паркинг са неколико стотина паркинг места биће саграђен на простору иза Народне библиотеке, до Скерлићеве улице.

- Зграда Парохијског дома изгледаће онако како је презентирана на конкурсу, а једина измена, у позитивном смислу, је што ће уместо гранитом бити обложена неискоришћеним мермером намењеним за Храм Светог Саве - каже наш саговорник наводећи да ће се Парохијски дом са таквом фасадом боље уклапати у односу на Храм с обзиром на то да ће им екстеријер бити од сличних материјала. Имајућу у виду да изградња Патријаршије зависи од одлуке цркве, али и финансија, комплекс Светосавског трга биће комплетно формиран и уређен до Сретења следеће године када ће угостити све посетиоце приликом прославе два века српске уставности и 600 година од када је Београд проглашен престоницом.

Радови на платоу

Светосавски плато у току уређења
(фото: М. Стефановић)

Први бетон око мале цркве Св. Саве, 26.8.2003. године

Пројектовани изглед Парохијског дома, поглед са трга

Пројектовани изглед Парохијског дома, поглед из Крушедолске улице

Изглед Парохијског дома у току изградње, 01.9.2003. година