Хронологија догађаја 2000. године

21.3.2000.
Свети архијерејски Синод у седници својој донео је ову одлуку:


Организацију и даље вођење инвестиционе активности изградње Спомен-храма Светог Саве на Врачару поверити професору др Војиславу Миловановићу, дипломираном инжењеру, иначе саветнику градње Спомен-храма (именованом 1985. године).

Ово подразумева планирање и контролу извршења посла, као и доношење извшних одлука у складу са постављеним циљевима пројекта, под непосредним надзором Светог архијерејског Синода, а у оквиру расположивих средстава Спомен-храма.

Доношењем ове одлуке престаје важност Синбр. 1682/зап. 938 од 10. јула и Синбр. 2717/зап. 1551 од 23. новембра 1995. године, о чему кроз извештај Светог архијерејског Синода известити Светог архијерејски Сабор на предстојећем заседању.

13.5.2000.
Настављени радови после вишегодишњег прекида


Поводом наставка радова на изградњи Спомен-храма Светог Саве на Врачару, у суботу, 13. маја, градилиште су посетили Његова Светост Патријарх српски Господин Павле у пратњи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића, в.д. главног секретара Светог Синода СПЦ.
Протонеимар изградње Храма проф. др Војислав Миловановић је Његовој Светости Патријарху Павлу указао на обим радова извршених за период од 5. априла, када је започет наставак радова, изведен претежно донацијом доброчинитеља, као и на планове у овој години. Обишавши градилиште, Патријарх је благословио наставак радова и градитеље. Његова Светост Патријарх Павле и Митрополит Амфилохије уписали су у Књигу утисака: "Посјетисмо Храм Светог Саве поводом продужетка радова на његовом довршењу и дадосмо благослов свим неимарима и градитељима за успјешан рад на овом великом богоугодном дјелу".
Скромној свечаности овим поводом присуствовали су пројектанти Храма из пројектног бироа "Студио", пројектанти конструкције, представници извођача КГМ "Трудбеник", бројни донатори и представници градске Скупштине.
Том приликом су свештеници цркве Светог Саве протојереј Стеван Влачић и протонамесник Ратко Савић освештали обновљене просторије Управе градилишта и пројектног бироа.
Радови на градилишту се настављају после вишегодишњег прекида са циљем да се омогући редовно богослужење у Храму од Божића 2001. године.

Други наставак градње - освећење: Његова Светост Патријарх Павле, протонеимар храма проф. др Војислав Миловановић, старешина Храма отац Стево Влачић, свештенство, архитекте, градитељи.

Заједничка фотографија после освећења

Благослов Патријарха српског Павла и Митрополита Амфилохија за наставак радова 2000. године

16.5.2000.
Чудотворна икона Богородице јерусалимске у Храму Светог Саве


Излазећи у сусрет жељи Његове Светости Патријарха српског Господина Павла а у част прославе 2.000 годишњице хришћанства, Његова Светост Патријарх јерусалимски Господин Диодор благословио је да се чудотворна икона Пресвете Богородице Јерусалимске донесе у Београд. Икону су 16. маја у Саборној цркви дочекали Патријарх Павле са свим члановима Светог архијерејског Сабора СПЦ, београдским свештенством и верницима. Потом је служен Акатист Пресветој Богородици.
Чудотворну икону, која се чува на гробу Пресвете Богородице и представља једну од најпоштованијих светиња у православном свету, у Београд је донео Његово преосвештенство Митрополит неополски Амвросије са два архимандрита Јерусалимске патријаршије.
Упућујући икону у Београд, Патријарх Диодор је изразио наду да ће поклоњење икони Мајке Божје окрепити душе српских православних верника који зацељују последице протеклог рата, као што је Пресвета Богородица предстатељствујућа водитељка целом православном свету.

Чудотворна икона Богородице Јерусалимске вековима се налази у храму Успенија Пресвете Богородице у Гетсиманији, Јерусалим. Реке поклоника се вековима сливају како на Голготу, тако и у храм мајке Божје, на место њеног уснућа. По једном предању икону је сликао Свети апостол и јеванђелист Лука. Данашњи облик и изглед добила је у Русији, где је, по том предању, доспела од времена великог кнеза Светог Владимира. Везује се и за Наполеона, у чије време је поново враћена у Јерусалим. Многа исцељења су се догађала преко ње, како на хришћанима, тако и на муслиманима. У новије време, први пут је изнета из Јерусалима на свенародно поклоњење пре осам година, у Солун и Атину. Ове 2.000 године донесена је прво у Софију, Бугарска, где су је хиљаде верника целивали од 8. до 15. маја. По жељи и благослову Патријарха Павла стигла је у престони град Београд, за почетак заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ.
Икона је до суботе, 20. маја била у Саборној цркви, када је у поподневним сатима била пренета у мали храм Светог Саве. Наредног дана, 21. маја икона је пренета у Спомен-храм, где је у току саборне литургије обављена свечана канонизација нових свештеномученика и мученика српских и свенародно поклоњење чудотворној икони.
У недељу, у касним вечерњим сатима, икона Пресвете Богородице авионом је пренета у Јерусалим.
Пресвета Богородице Јерусалимска, помилуј и спаси нас! Амин!

21.5.2000.
Централна прослава 2.000 годишњице хришћанства одржана у Храму Светог Саве


У недељу, 21. маја, у Спомен-храму Светог Саве одржана је централна прослава 2.000 годишњице хришћанства и извршена је свечана канонизација девет светих новомученика српских који су пострадали "правде ради", сведочећи живог Бога, Христа васкрслога.
Свечаност је увеличана и доласком чудотворне иконе Пресвете Богородице Јерусалимске, која је својим светим рукама прихватила новопросијавше мученике, а све присутне благосиљајући у овим тешким и мрачним временима.
Свету архијерејску литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, уз саслужење свих архијереја СПЦ, многих свештеника и ђакона. После Малог входа почео је свечани чин јавног проглашења и канонизација новомученика.
Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Јован прочитаао је Повељу коју је овим поводом издао Свети архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Потом су хорови ученика богословија почели да поју тропаре новопросијавших.

Овом приликом канонизовани су: свештеномученици Петар, Јоаникије Сава, Платон, Рафаило, Бранко и Ђорђе, исповедник Доситеј и мученик Вукашин.

***
Док су богослови појали, Митрополит дабробосански Николај и Епископ захумско-херцеговачки Григорије понели су икону свештеномученика Петра. Дошавши до олтара подијума, предали су је Патријарху Павлу, који је њоме благословио верни народ сабран из многих места широм српских земаља и дијаспоре. Овај свештеномученик ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор Беледије, а три дана касније отпремљен је у загребачки затвор Керестинац где су га обријали и одузели сва епископска обележја. После тешких мука које је претрпео одведен је у Копривницу, а потом и у Јасеновац где је убије и бачен у ужарену пећ за печење цигле.
Затим су се појавила деца у црногорској народној ношњи испред иконе свештеномученика Јоаникија коју су носили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ будимљански Јоаникије. Овај свештеномученик управљао је Црногорско-приморском епископијом у веома тешка времена. Ухапсили су га комунисти и одвели у Аранђеловац, где је убијен.

***
Следећу икону исповедника Доситеја, митрополита загребачког, чије је страдање почело још у Првом светском рату, а настављено одмах по избијању Другог светског рата када је ухапшен и заточен у затвору загребачке полиције у Петрињској улици, где је од последица мучења и злостављања од тамошњих часних сестара умро, унели су митрополит загребачко-љубљански Јован и епископ браничевски Игњатије.

***
Икону свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког, који је одбио понуду италијанских окупационих снага да напусти Епархију и пређе у Београд, затим ухапшен од стране усташа, мучен и убијен на планини Велебит, унели су епископи банатски Хризостом и далматински Фотије, иначе администратор Епархије горњокарловачке.

***
Епископи зворничко-тузлански Василије и бањалучки Јефрем унели су икону свештеномученика Платона, епископа бањалучког, који је, исто тако, пострадао у Другом светском рату. Ухапшен је од стране усташа и одведен изван Бањалуке, где су убили и бацили у реку Врбању.

***
Икону свештеномученика Рафаила, игумана Шишатовачког, до олтарског подијума донели су архимандрит Иларион и протосинђел Доситеј из епархије Сремске. Свештеномученика Рафаила усташе су ухапсиле 25. августа 1941.године и отпремили возом за Славонску Пожегу. Током путовања игуман Рафаило мучен је на раазне начине - ударан разним предметима и чупана му је брада. У логору у Славонској Пожеги настављено је страдање свештеномученика Рафаила, а после незапамћених мука издахнуо је 3. септембра исте године.

***
Икону свештеномученика Бранка, који је ухапшен од усташа, на дан своје Крсне славе светог великомученика Георгија и пре погубљења натеран да свом живом сину држи опело, донели су протојереј ставрофор Михаило Арнаут и протојереј Симо Вишекруна.

***
Икону свештеномученика Ђорђа донели су протосинђел Амфилохије и јереј Ратко Гатаревић из епархије Славонске. Овог слугу Божјег ухапсиле су усташе ноћу 17. јуна 1941. године и одвели до једног пашњака изван Нашица, код капеле аветог Мартина, где су га везали за једно дрво и мучили. Секли су му уши, нос, језик и браду са кожом. После овог ископали су му очи, псујући га најпогрднијим изразима. Напокон му је један усташа распорио груди и трбух и извадивши црева и замотао их око врата. Ђорђе је тек тада потпуно клонуо, па су усташе пресекли конопац којим је био везан за дрво, и он је пао на земљу, где су га најзад дотукли.

***
Два студента Богословског факултета из епархије Захумско-херцеговачке предвођени протојерејом Стваном Влачићем, носили су икону мученика Вукашина, кога су усташе, као и многе друге Србе, ухватили и одвелу у злогласни Јасеновац. Његове речи, упућене крвнику који га је мучио: "Само ти, дијете, ради свој посао", потврђују његову веру и спремност на страдање Христа ради.

У наставку свете Литургије сви присутни били су под снажним утиском свечаног чина канонизације, који је живоносном топлином испунио душе свих верника, још више их учврћујући у провереној истини да страдање Христа ради није умирање већ живот вечни.